Da li ste spremni da doživite orgazam života?

English

Biću kratka jer i orgazam traje kratko.

 

Uverena sam da se većina ljudi slaže, da je orgazam nešto neverovatno. Zapravo svi oni koji su imali priliku da ga dožive. Mada se svi često pitamo, zašto mora toliko kratko da traje. Šta je to toliko posebno u tom osećaju, pa želimo da traje duže ili pak večno. Da li to što smo svesni činjenice da smo ograničeni s'uživanjem? Da li to što se tada osećamo da smo svoji. Da li je to zbog osećaja slobode i poletnosti ili zato što je za neke osobe tabu tema jer još uvek nisu uspele da ga iskuse? Orgazam u seksu pravi paralelu s' orgazmom u ostalim segmentima našeg života. U intimnom odnosu, da bi ga doživeli morate osvestiti svoje telo i upoznati ga. Potrebno je prvo stvoriti povezanost sa svojim telom pa onda objasniti i drugoj osobi šta nam prija, zar ne? Ali zašto je to često toliko teško? Ljudi strahuju da iskažu svoje istinske želje i pokažu svoje slabosti jer ih možda druga osoba neće razumeti.

Nije do razumevanja, do ega je. Hajde svi da se pretvaramo, da ne bi povredili ego druge osobe i bićemo srećni. Možda ćemo delovati srećno, ali sa maskom na licu. Ego voli da pravi blokadu tamo gde mu damo prostora za to. Međutim kada se maska skine, ostaje pravi izraz lica.

Mi smo u konstantnoj potrazi za tim orgazmom i u drugim životnim sferama. To je onaj poseban, nesvakidašnji osećaj. To je onaj osećaj kada upoznate neku osobu i znate da je drugačija od ostalih sa kojima ste bili. To je onaj osećaj kada s'ushićenjem ustajete i idete na posao. To je onaj osećaj kada sa entuzijazmom vežbate jer volite svoje telo. To je onaj osećaj kada uživate u svemu što radite.

Želimo tu poletnost i osećaj slobode ali nam se ego opet umešao.

U vezama često ostajemo sa osobama koje nam pružaju sigurnost a ne istinsku radost.

U poslu jurimo za titulom i prestižom iako znamo da nam na nadgrobnom spomeniku neće pisati zanimanje, niti će koga zanimati naša zvanja pod zemljom. Pride, često i ne volimo to što radimo.

Prilikom vežbanja podređujemo se spravama jer veći deo populacije vežba na taj način, zbog čega se ne trudimo da pronađemo sport u kome će naše telo zaista uživati. Stoga se fizička aktivnost često pretvara u mučenje. A postoji toliko mogućnosti za sve...

Ego je taj koji nas sprečava da doživimo orgazam života jer ukoliko odabaremo šta nam zaista prija, šta ce reći drugi?

Dok drugi pričaju, vi proživljavate apstinenciju života. Da li vam je i dalje bitno tuđe mišljenje?