​

Mali priručnik kroz život i podsetnik na dobrotu. Sigurna sam da neće biti savršen ali zasigurno može biti koristan. Kada ponestane snage, motiv dobije napad anksioznosti a ljubav okrene leđa dođite da pronađemo sve to zajedno.

Svako od nas ima neki svoj način da prevaziđe stanje depresije, iritabilnosti i napada panike, u modernom svetu poznato kao, stres. Pojedini ljudi se opet služe starom dobrom metodom, prenošenja negativne energije na ukućune, a ja kako bih to izbegla, svoj lek tražim pisanju.

Moja želja za spoznajom je isuviše velika a glava preuska, zbog čega sam bila prinuđena da svoje misli, energiju, stavove i nedoumice koje osećam podelim sa nekim. U tim trenucima moji najbolji prijatelji su bili papir i olovka. Volim miris papira, drveće oprosti.

Blog i  ja nikada nismo imali puno zajedničkih tačaka ali smo sticajem okolnosti shvatili da imamo jedan zajednički cilj, zbog čega smo odlučili, da se udružimo i da to svrsishodno iskoristimo.

Trenutnim i budućim čitaocima se unapred izvinjavam na atipičnom načinu pisanja. Atipičnog sam kroja generalno.

Nadam se, da ćete koliko toliko, biti zainteresovani da pročitate moje spontane redove, haotičnih misli i različitih emocija, koje su se produbile sticajem raznovrsnih životnih okolnosti. Ukoliko 'pak ne budete, moji prijatelji će svakako biti prinuđeni da pročitaju.

Prateći svoj osećaj, shvatila sam da postajem najispunjenija kada bezuslovno dajem u bilo kom obliku, spritulnom ili materijalnom, zbog čega sam i rešila da preuzmem, ovaj "rizik" darivanja i snosim posledice za isti.
Podeliću sa vama puno filozofiranja, svoje stavove, lična i tuđa životna iskustava, koja mogu pomoći u onim trenucima, kada deluje da postoji samo znak pitanja na kraju rečenice. Za neke će mi trebati više smelosti, za druge odobrenje ali cilj ovog bloga i jeste da se otvorimo i budemo ono što zaista jesmo.

Blog je dvojezičan, da bismo se bolje razumeli.

​

Nadam se da ćete uživati!