Zavisnost od emocija - Kokain

English

Kokain je najstarija droga poznata ljudskoj vrsti. Zahvaljujući svojim stimulativnim efekatima koje ima na organizam, stvara oblik zavisnosti. U medicini je često bio korišćen kao anestezija.

Druga velika zavisnost koja takođe može znatno uticati na naše ponašanje je zavisnost od emocija.

Centri zadovoljstva koji se nalaze u mozgu, su podložni različitim oblicima zavisnosti. Nažalost mozak nema sposobnost razlikovanja dobrih od loših uticaja koji kreiraju potrebu za konstantnom stimulacijom. U to se takođe svrstava šećer, alkohol, nikotin pa i seks. Možda je zapravo najbolji primer, društvenih mreža koje su po tom principu i kreirane.

Jedna zavisnost se može kompenzovati drugom. Neretko se zavisnici od kokaina leče adrenalinskim sportom poput, skoka iz aviona. Bitno je da se nadomesti doza koju telo traži a stimulisana je centrom zadovoljstva u mozgu.

Emocije umeju da ulepšaju život i izazovu pozitivne efekte ali isto tako stvaraju obrasce koji su negativni, po nas. Ti obrasci nisu vidljivi i duboko su u podsvesti zbog čega ih ne kontrolišemo već samo puštamo.

Kao što je kokain bio zamena za anesteziju tako i postoje utrnute emocije. Nisu oslobođene i zbog toga se manifestuju kroz različite oblike ponašanja.

Svi ti obrasci nastaju uglavnom u ranom detinjstvu, kroz ono što percipiramo i osećamo, ili ne osećamo u porodici i okruženju.

Čest primer u porodici jeste zlostavljanje koje se kasnije prenosi na različite odnose. Zlostavljanje može biti kako emocionalno, tako i fizičko. Samo je druga vrsta bola u pitanju. Ukoliko vas neko povređuje fizički, utiče na emocionalnu stranu nanoseći povrede, a samim tim i na um, dok u suprotnom zlostavljanje na mentalnom nivou, prouzrokuje emotivnu bol koja se ispoljava u oblku stresa, i tada nastaje bolest. Pomislili bi da ono što se ponavlja kao obrazac ne želite ali zapravo vaše telo je prihvatilo to kao naviku i tim putem nastavlja. Potrebna mu je doza.

Ukoliko smo u odrastanju osetili nedostatak ljubavi, vezivaćemo se često za emotivno nedostupne osobe i tražićemo neretko valdaciju svoje vrednosti od drugih. Imaćemo potrebu da se dokazujemo, kako bi nas neko voleo. U odnosima dolazi do porasta nesigurnosti, smanjenog samopouzdanja, obezvređivanja. Ponajčešće se tada ulazi u vezu sa manipulatorom. To može biti manipulator u emotivnoj vezi kao i u poslovnom okruženju. Svodi se na odnos nadređene i podređene osobe. Emotivni razor je ishod oba odnosa a uzrok psihičko ili fizičko maltretranje gde osoba počinje da preuzima nesvesno odgovornost za postupke za koje nije odgovorna. Nikada nista nije dovoljno dobro za manipulatora a žrtva traži načine da zasluži ljubav. Očekivanja opet nisu ispunjena.

Zavisnost od mrvica ljubavi, konstantnog traženja pažnje, dokazivanja prema narcisoidnim poremećajima ličnosti, dovodi do odnosa koji su destruktvni.

Postoji neraskidiva veza u emotivnom slaganju podsvesti i ponovljenih doza.

Nažalost ovde je retko ko svestan svojih postupaka.

Roditelji nisu svesni koliko svojim primerom, rečima i postupcima utiču na dete. Dete kao takvo nastavlja tako da se razvija i sa tim raste. Kada se neki obrazac uspostavi od detinjstva, on se tako hrani. Dalje se to prenosi u sledeći odnos, emotivni, poslovni, prijateljski...

Zavisnički odnosi postoje svuda i svode se na posesivnost, manipulaciju, omalovažavanje ili kontrolisanje. Zbog funkcionisanja po pincipu uspeh-nagrada- zadovoljstvo, osoba bude na trenutke ispunjena i oseća se entuzijastično. Međutim to nije dugotrajno. To je samo kratkotrajni momenat i onda kada doza nestane, nuspojava je suprotna emocija. Kao što kokain može da nas prisvoji stvarajući zavisnost ili pak umrtvi emocije, tako i osobe imaju sposobnost da svojim postupcima stvore isti efekat.

Traženje doze formiranog obrasca je duboko podsvesno. Moramo dopreti do slojeva uma koji su nevidljivi a toliko moćni. Postajemo zavisni od života koji nam se ne dopada ali telo priziva um jer je tako naučeno kroz prošlost.

Dobra vest je, da je sve podložno promeni i ništa ne mora da bude trajno.

Tačno je da od svega možemo da budemo zavisni jer naš um svara sigurnu zonu u ranom detinjstvu, a dete teži sigurnosti i utočištu.

Postanite posmatrač svojih starih obrazaca i stvorenih emocija i ne učestvujte u njihovom produbljivanju. Različitim metodama se mogu izolovati, tada postaju slabije i na kraju nestaju. Moramo ubiti svoje stare izvore patnje i bola kako bi kreirali prostor za stvaranje novih radosti.

Potrudite se da napravite zdravo utočište za svoje dete kako bi mu time stvorili preduslov za sreću u svim životnim aspektima i daljim odnosima.

Dugujete to kako svom unutrašnjem detetu tako i onom koje budete odgajali.